Dobro izbalansirana ishrana prilagođena energetskim potrebama deteta je od suštinskog značaja za njegov zdrav razvoj.
Zbog toga u nju uključite što širu i raznovrsniju paletu namirnica. Sveži obroci od kvalitetnih namirnica (ekološke proizvodnje) pripremljeni kod kuće prijatnog izgleda, mirisa i ukusa su najbolji izbor za budućnost deteta.
Ugljeni hidrati su glavna hranljiva materija koja organizmu obezbeđuje energiju. U ishranu deteta, pored prvoklasnog voća i povrća uključujemo pirinač, kukuruz, testenine, krompir, razne pahuljice, hleb. Između druge i pete godine deteta postepeno uvodimo više dijetetskih vlakana u ishranu deteta, zamenjujući „belu” testeninu integralnim zrnom, oljušteni pirinač neoljuštenim, uključujemo i razne kašice (proso, heljda...), integralni, raženi i graham hleb u ishrani. Zbog velikih energetskih potreba, deca treba da konzumiraju ugljenim hidratima bogate namirnice baš u svim dnevnim obrocima.
Izbegavajte šećer i slatkiše, slane grickalice i zaslađena pića. Ako ne postanu deo svakodnevice deteta, ono ih neće želeti i neće postati sladokusac. Slatka hrana izaziva karijes, dovodi do prekomerne težine i gojaznosti i izaziva probavne smetnje.
Važan izvor ugljenih hidrata, vitamina i minerala u integralnoj ishrani deteta su i voće i povrće. Deca treba da konzumiraju prvoklasno voće i povrće kako u prokuvanom tako u svežem obliku. Da bi se obezbedilo dovoljno vitamina i minerala u uravnoteženoj dnevnoj ishrani deteta, ishrana treba da sadrži najmanje 3 do 5 porcija povrća i 2 do 4 porcije voća dnevno. Ako dete odbija povrće u komadićima, pripremite ga u obliku krem supa. Detetu koje nije ljubitelj voća, ukus približite prirodnim sokovima bez dodatog šećera. Ali upozorenje neće biti suvišno: 125 ml (pola čaše) soka je ekvivalentno jednoj maloj jabuci, pa moramo voditi računa o tome da ne unesemo previše „prazne“ energije preteranim konzumiranjem soka.
Proteini snabdevaju organizam aminokiselinama i drugim jedinjenjima ugljenika, koja su neophodna za proizvodnju sopstvenih proteina u telu. Potrebe za proteinima organizma koji raste određene su potrebama održavanja i potrebama rasta. Zbog toga moramo da obezbedimo u izbalansiranoj ishrani dovoljno proteina kako životinjskog tako i biljnog porekla: punomasno mleko* (350 ml/dan) i mlečni proizvodi, meso (biramo krte komade i ukalnjamo svu vidljivu masnoću, skinemo kožu s živine), ribe, jaja, žitarice i mahnunarke (grašak, soja, pasulj). Važno je da proteinske namirnice rasporedimo ravnomerno na dnevne obroke.
Masti su važan izvor energije, posebno za malu decu i kasnije tinejdžere, jer ne mogu da jedu tolike količine drugih hranljivih materija (ugljenih hidrata) koje bi na zadovoljavajući način pokrile njihove povećane energetske potrebe. U izbalansiranoj ishrani bebama od 4. do 12. meseca je potrebno 35 do 45 procenata celodnevnih energetskih potreba u obliku masti, a mališanima od 4. godine 30 do 35 procenata. Masti su takođe komponente ćelijskog zida svake naše ćelije, apsolutno su neophodne za stvaranje žučnih soli, nose vitamine rastvorljive u mastima (A, D, E i K) i jedini su izvor dve esencijalne masne kiseline (linolna i alfa-linolenska), od kojih telo formira druge esencijalne masne kiseline.
Već u ranom detinjstvu postoje bliske veze između ishrane, masti u krvi i razvoja vaskularnih promena. Zato, posle druge godine detetovog uzrasta, moramo težiti postepenom smanjenju unosa zasićenih masti i „transmasti“. Pri tome ograničavamo masti životinjskog porekla (svinjska mast, goveđi loj, vidljiva mesna mast), dva do tri puta nedeljno detetu nudimo žumance i postepeno prelazimo na poluobrano mleko i mlečne proizvode. Zato u ishranu deteta uključujemo visokokvalitetne biljne masti u obliku ulja (maslinovo, repičino, kukuruzno, sojino i suncokretovo) ili margarina s dodatkom omega 3 masnih kiselina. Masne morske ribe (skuša, losos, tunjevina) izuzetno su važan izvor masti u ishrani, jer su bogat izvor esencijalnih masnih kiselina. Ovakvim merama značajno ćemo doprineti zaštiti srca i krvnih sudova. Masnoće uvek uključujemo u obroke zajedno s ugljenim hidratima i proteinskim namirnicama.
Punomasno mleko*: Prošireni stručni kolegijum za pedijatriju Slovenije je 2004. godine preporučio deci da piju punomasno mleko i da konzumiraju punomasne mlečne proizvode do polaska u školu, ali mogu polako da pređu na poluobrano mleko i mlečne proizvode nakon druge godine starosti.
Izvor:
Koristimo sopstvene kolačiće, kao i kolačiće trećih strana, za pojedinačne i ponovljene sesije, kako bismo našim korisnicima učinili navigaciju našom veb-stranicom jednostavnom i bezbednom.
Zauzvrat, mi koristimo kolačiće za merenje i dobijanje statističkih podataka o navigaciji korisnika. Možete da konfigurišete i prihvatite upotrebu kolačića, kao i da izmenite svoje opcije saglasnosti, u bilo kom trenutku. Možete pročitati više informacija o našoj politici kolačića.
