Ishrana bebe u prvih šest meseci života

Humano mleko zdravih majki je za bebu u prvih šest meseci života najbolja i najpotpunija hrana. Prvih meseci beba majčinim mlekom dobija zajedno s tečnošću sve potrebne hranljive materije koje su vam potrebne za zdravi rast i razvoj. Pored visokokvalitetnih proteina i esencijalnih masnih kiselina, majčino mleko sadrži i zaštitne materije koje pomažu u zaštiti bebe od infekcija i bolesti i nijedna toliko kvalitetna prilagođena mlečna formula ih ne može obezbediti. 

Majčino mleko dokazano smanjuje rizik alergijskih reakcija, bakterijskih infekcija (sepsa kod beba, bakterijski meningitis, infekcije bubrega...), infekcije disajnih puteva, upale srednjeg uha i pomaže u sprečavanju zatvora. Naučna istraživanja su potvrdila da dojenje bitno smanjuje pojavu prekomerne telesne težine, gojaznosti i povećanog holesterola kasnije u detinjstvu. Na kraju, majčino mleko je lako svraljivo, dojenje gradi snažnu emocionalnu vezu između majke i bebe i besplatna je, pokretna i higijenska dečja hrana. Jedini dodatak, koji je isključivo dojenoj bebi u ovom trenutku potreban,  jeste dodatak vitamina D u obliku kapi AD3 ili D3 koje propisuje pedijatar.

Kada dojenje nije moguće, bebi nudimo adaptiranu prilagođenu poletnu mlečnu formulu, a nakon navršenog šestog meseca nastavljamo s delimično prilagođenom mlečnom formulom. Prilagođene početne mlečne formule su zadovoljavajuća zamena za majčino mleko, jer njihov hranljivi sastav i energetska vrednost pokušavaju da budu što sličniji majčinom mleku.

Prednosti dojenja

Dojenje donosi brojne prednosti i majkama. Dojenje neposredno nakon porođaja stimuliše hipofizu da oslobađa veće koncentracije hormona oksitocina, koji stimuliše kontrakcije materice i izbacivanje placente, a istovremeno smanjuje postporođajno krvarenje. Ubrzava metabolizam majke i na taj način doprinosi prirodnom gubitku telesne težine nakon porođaja. Smanjuje rizik od raka dojke u predmenopauzi i raka jajnika. Postoji verovatnoća da smanjuje rizik od osteoporoze u periodu posle menopauze. Ne samo da dojene bebe manje obolevaju i zdravije su, nego su i njihove majke zdravije i smirenije, dojenje pozitivno utiče i na životnu sredinu jer smanjuje količinu otpadne ambalaže adaptiranih mlečnih formula i flašica. 

U nekim slučajevima, i pored velike želje majke i njenog truda da doji, dojenje nije moguće jer ona jednostavno nema dovoljno mleka, ili joj se to savetuje iz zdravstvenih razloga. U takvoj situaciji veoma je važno da majka koja ne može da doji svoju bebu ne oseća nikakvu krivicu jer je to neopravdano, pa čak i štetno po njihov odnos.

Koliko dugo i koliko često treba dojiti?

Da bi dojenje bilo uspešno, važno je započeti dojenje odmah nakon porođaja. Već u porođajnoj sali, osoblje suši novorođenče i stavlja ga u najkraćem mogućem roku u kontakt „koža na kožu“ s porodiljom. Ovaj kontakt treba da traje što duže, idealno najmanje dva sata nakon porođaja odn. posle prvog podoja. Pri prvom fizičkom kontaktu sa majkom novorođenče će početi da sisa dojku i naći će bradavicu, gde će se priviti za prvi podoj. Prvi podoj treba da taje dok god novorođenče samo ne prestane da sisa i ne ispusti bradavicu.

Tokom prva tri do četiri dana, majčino mleko se naziva kolostrum ili prvo mleko, što je gusta žućkasta tečnost koja je bogata imunoglobulinima, drugim proteinima, mastima i vitaminima i mineralima rastvorljivim u mastima. Kolostrum neki nazivaju i „prva vakcina“. Novorođenče prvih dana dojimo što češće. Važno je da se novorođenče dohi na prvoj dojci, dok spontano ne ispusti bradavicu, a tek zatim mu ponudite drugu dojku. 

Trećeg do petog dana nakon porođaja dojke počinju da izlučuju prelazno mleko, a posle dve do tri nedelje zrelo mleko. Tokom prvog meseca novorođenče stavljamo na dojku svaki put kada to želi, a istovremeno produžavamo vreme dojenja. Beba najviše sisa prvih pet minuta i tada popije većinu mleka, tako da bi dojenje trebalo da traje 10 do 20 minuta. Beba mora da isprazni dojku potpuno, a ako to ne uradi, majka to radi dodatno sama.

Mnoge majke pitaju koliko obroka mora da ima njena beba prvih meseci. Nema univerzalnog odgovora. Indikator dovoljnog unosa mleka tokom isključivog dojenja je broj mokrih pelena koji možemo očekivati: 6 ili više na 24 sata. Obično, u roku od nekoliko nedelja, beba će uspostaviti ritam hranjenja od šest do sedam obroka za 24 sata.

Ovde majke treba upozoriti da novorođenče pokazuje spremnost za hranjenje nizom znakova (npr. povećana budnost i aktivnost, brzi pokreti očiju, pokreti usana, traženje dojke, pomeranje ruku ka ustima, pokreti sisanja, zvuci sisanja, tiho oglašavanje, nemir, uzdisanje i plač) koje moraju prepoznati i na njih odgovoriti. Valja zapamtiti da plakanje nije prvi, već kasni znak gladi.

Neki su pravi mali proždrljivci i najzadovoljniji su ako stalno sisaju. Nema ništa loše u tome što neka novorođenčad žele da sisaju do 12- ili više puta za 24 sata. Ovo često hranjenje je i dalje normalno i pomaže u uspostavljanju i održavanju dobre količine mleka. Ovim bebama, ukoliko majke same ne uspostave ritam hranjenja u prva tri meseca, mora se pomoći. Savetujemo da posle trećeg meseca majka pokuša da postepeno uspostavi šest do sedam ravnomerno raspoređenih obroka.

Dozvolite da vas upozorimo na bebe koje su pravi spavači i spavaju po nekoliko sati između jednog i drugog obroka i brzo ga završe. Majke ovih spavalica moraju da razmišljaju da li možda nemaju dovoljno mleka i beba zbog toga spava toliko da štedi energiju. O tome treba da razgovaraju s patronažnom sestrom koja dolazi kući.  Bebu će izmeriti i brzo će biti jasno da li mleka ima dovoljno.

Bebi koja se isključivo doji prvih šest meseci ne treba ništa drugo (osim dodatog vitamina D3). Majčino mleko je njena hrana i izvor tečnosti. Zbog toga bebi nije potrebno nuditi vode, a još manje čaja. Čajevi za odojčad i malu decu nisu preporučljivi.